Interesantni događaji koji poslednjih nedelja potresaju državu Viskonsin u SAD-u, po mnogima predstavljaju prekretnicu za budućnost sindikata i sindikalnog organizovanja. Naime, prema novom zakonu koji bi uskoro trebalo da stupi na snagu u Viskonsinu, državnim činovnicima se zabranjuje bilo kakav vid sindikalnog udruživanja. Donosioci novog zakona ističu da je pravo na sindikalno udruživanje državnih činovnika u direktnom sukobu interesa, jer državni činovnici primaju platu od poreza građana i njihov je zadatak da rade u javnom interesu, što sindikati kroz minimalnu cenu rada i dodatne beneficije zapravo narušavaju. Sa druge strane, novi zakon će obezbediti značajne uštede u budžetu, jer će na ovaj način biti zaštićeni vredni radnici, a ujedno otpušteni svi oni loši, koji su se godinama skrivali iza sindikata i blagodato koristili niotkud stečena prava. Interesantno je i to, da Viskonsin predstavlja kolevku sindikalnog udruživanja u javnom sektoru, a da današnji nosici javne vlasti smatraju da su sindikati najveći neprijatelji umerene javne potrošnje, slobodne tržišne privrede i razvoja...
Interesantni događaji koji poslednjih nedelja potresaju državu Viskonsin u SAD-u, po mnogima predstavljaju prekretnicu za budućnost sindikata i sindikalnog organizovanja.
Naime, prema novom zakonu koji bi uskoro trebalo da stupi na snagu u Viskonsinu, državnim činovnicima se zabranjuje bilo kakav vid sindikalnog udruživanja. Donosioci novog zakona ističu da je pravo na sindikalno udruživanje državnih činovnika u direktnom sukobu interesa, jer državni činovnici primaju platu od poreza građana i njihov je zadatak da rade u javnom interesu, što sindikati kroz minimalnu cenu rada i dodatne beneficije zapravo narušavaju.
Sa druge strane, novi zakon će obezbediti značajne uštede u budžetu, jer će na ovaj način biti zaštićeni vredni radnici, a ujedno otpušteni svi oni loši, koji su se godinama skrivali iza sindikata i blagodato koristili niotkud stečena prava. Interesantno je i to, da Viskonsin predstavlja kolevku sindikalnog udruživanja u javnom sektoru, a da današnji nosici javne vlasti smatraju da su sindikati najveći neprijatelji umerene javne potrošnje, slobodne tržišne privrede i razvoja.
Sve ovo ide u prilog činjenici da u vodećim svetskim korporacijama poput Apple-a, Microsoft-a i drugih, zaposleni nemaju mogućnosti sindikalnog udruživanja. Vodeći ljudi ovih kompanija iznose kao razlog to što sindikati guše kreativnost i stimulišu nerad i da je to odlika nekih drugih zemalja a ne SAD-a. Primer je ranija izjava Steve Jobs-a generalnog direktora Apple korporacije u kojoj je naglasio da je ponosan što Apple nema sindikate, jer su zahvaljujući njima nastavnici uspeli da ruinirali američki obrazovni sistem.
Kakve pouke naša privreda može iz navedenih primera da izvuče ostaje da se vidi u narednom periodu, ali sobzirom na još uvek prisutne posledice perioda samoupravljanja, kao i na činjenicu da se oblasti ljudskih resursa u Srbiji ne posvećuje dovoljna pažnja, realno je očekivati da ćemo i u ovom slučaju biti zakasneli pratioci svetskih trendova.